-
Flickr Photos
More Photos
Mostogradnja
Delić sadržaja jedne lokalizovane cisco knjige:
Mostovi
- Primer mosta
- Nezavisnost mostova
- Protokol sveobuhvatnog stabla
- Praćenje saobraćaja u mostnom okruženju
Ostatak knjige je takođe bukvalno preveden što ovu knjigu nimalo ne čini zabavnom za čitanje,
a koliko je kod nas na ovaj način lokalizovano stručnih knjiga …
pa zašto (bre) ljudi ???
comments
18 Responses to “Mostogradnja”
Delicious/lilit- When To Use Magazine-Style Themes For Blogs?
- jParallax
- 10 Tools for Evaluating Web Design Accessibility
- Getting Started with Git and GitHub on Windows
- Create an Inspirational Vector Political Poster - VECTORTUTS
- Harvest - Simple online time tracking, timesheet and reporting software
- IEBlog : Internet Explorer 8 Beta 2 Now Available
- How To Create An Amazing jQuery Style Switcher - NETTUTS
- 40 Dark and Futuristic Photoshop Effects
- 50+ High-impact Illustrated Vector Posters
Mikroknjiga?
Nema tu srece…
Dokle god su uredi za prevodjenje sweat-shops knjige ce nam izgledati tako. Dokle god nam knjige budu kostale koliko kostaju uredi za prevodjenje ce sigurno biti sweat-shops. Ako knjige budu kostale vise ne znaci da ce biti bolje prevedene ali sigutno niko nece moci da ih kupi. Pomoc univerziteta (drzave)?
Engleski da se nauci do koske. Moze biti jeftinije i manje ostecuje mozak od aktuelnih prevoda, koristan za mnoge stvari.
BTW. htjedoh reci odlican blog! Neka mega-korisna stvar me cesto vrati na isti. Ovog puta openssh for win. Cisco i Call Manager na win2k serveru. Nema srece… :)
Cheers.
Nije mikroknjiga već je ovo citat iz knjige Cisco ruteri by kombib.
Шта ти предлажеш, „бриџ“? Хоћеш ли и да свратиш до зубара да ставиш бриџ на тројку?
Само рачунарци одрасли на енглеској литератури имају овај проблем.
Примети да нису буквално преводили, пошто је „протокол“ заправо „прописани/устаљени облик (форма) или понашање“. Они су, вероватно на твоје изненађење, просто *преводили*.
Ипак ја, на пример, имам неприлике да разумем „стабло“ (код нас се инсистира на томе да је „tree“ у преводу „стабло“ а не „дрво“, а стабло има потпуну другачију асоцијацију [ја не видим гране као део стабла]). Замисли тек неко „свеобухватно стабло“ (прилично дебело стабло, „секвоје могу говна да једу“ :).
А писање о рачунарству је управо најлакше извести ћирилицом: тада можеш комотно да кажеш и „мост (енг. bridge)“ први пут у књизи а да не мораш да бринеш да ће неко то помешати са неком српском речи написаном латиницом.
Nekako sam ubijedjen da se prevod knjige moze izvesti bilo kojim pismom dokle god razumijes sta prevodis i u stanju si da zadrzis znacenje rijeci u kontekstu. Ako to uradis dovoljno dobro da se citaocu ne zamijene veliki i mali mozak dok cita pomenutu literaturu - preveo si knjigu kako treba.
U jugoslovenskim jezicima ocigledno nema definisane (ili prihvatljive) terminologije kada su u pitanju racunari. Vjerujem da je problem sto se nijedan od tih jezika ne odrzava adekvatno i time se jednostavno niko ne bavi dokle god nema specificnu politicku tezinu (profit). Mozda bi situaciju ublazili kvalitetni prevodi ali posli smo odatle da ih nema.
Sigurno ti je nekad dosla u ruke knjiga sa prevodom za koji ti povremeno treba analiza grafova i slika tri poglavlja unazad da bi skapirao koje su greske najvjerovatnije napravljene u prevodu i tako desifrujes par recenica.
Ipak ostajem pri engleskom, bar znam u sta gledam bez nagadjanja sta je mozda tu pisalo u originalu :))
Danilo trebala sam da predpostavim da ćeš umešati svoje prste ovde :p
Meni a i (verujem) većini admina odgovara izraz bridž. Knjige ovakve tematike (računarske mreže) se pišu zbog njih, zbog toga mislim da bi oni trebali da odlučuju o načinu kako će se neke reči iz struke lokalizovati, glasanje/rečnik sa prevod.org je odličan primer/inspiracija da se to izvede. U suprotnom slučaju izdavač stiče loš imidž (priča se po selu kako ima loše prevode) a to dovodi do manje prodaje.
U zubarskom svetu ne znam kako stvari stoje za to je najbolje pitati njih, mada sam čula da se koristi izraz most verovatno se dovoljno odomaćio.
Ovo za stablo zaista asocira na nešto drugo pogotovu ove sekvoje ;-)
Slažem se sa ovim što kaže Sale da je naporno prevoditi već prevedenu knjigu, čisto traćenje energije.
Uostalom koja je svrha lokalizacije onda ako su čitaoci nezadovoljni ?
Иванчице :Р, хоћеш ли заиста да ми кажеш да заиста ниси разумела о чему се ради у овом преводу „мост“, или ти то само боде уши/очи („ружно је“ или „смешно је“)?
Пошто претпостављам да је ово друго, подсећам да је то ствар укуса, а мислим да је јако тешко наћи неког преводиоца коме израз „бриџ“ неће бити ружан (мада разумем да је циљна публика баш таква како описујеш). Просто, ти људи углавном траже речи које су већ устаљене у српском језику и имају све одговарајуће облике. Да је хтео да уведе „бриџ“, морао је и да размишља о „bridged“, „bridging“,…
Наравно, о непрактичности тог израза и не желим да говорим: преведи ми „traffic monitoring in bridged environment“ користећи тај израз :Р
„Праћење саобраћаја у бриџованом окружењу“? Мислим, помињали смо нешто смешно? ;)
Upravo si reko ključnu stvar, morao je da razmišlja ;)
Meni bridžing uopšte ne zvuči smešno, što je sasvim logično za moje okruženje, što se tiče prevoda nekih reči meni se čini da bolje da ostanu ne prevedene nego da dobiju neki prevod koji asocira na sve drugo :)
Inače jako mi se dopada što rade u cro npr. neprevode lična imena.
I evo sad pričam sa drugarem gde pominje reč usmerivač to sigurno ne zvuči smešno, tako i vatreni zid (hr. vatrozid) ? :)
Inače vatrozid je reč koju sam prihvatila kao jako fani pa je koristim često, više kao neki geeky žargon :)
Kako su nam podeljena mišljenja, znajući te ovo je mrtva trka :)
Данило је углавном рекао шта бих и ја имао да кажем (додуше, мало сам се збунио око секвоја), те сам спасен још једног дужег писанија по условном рефлексу. Зато ћу само да приложим једну сопствену умотворину: ватробран.
Откуд то у Хрватској не преводе лична имена? ;)
Koliko sam ja imala prilike da primetim koriste kurziv u te svrhe dosta, primer Richard Stallman umesto Ričard Stelman.
Kod nas kad već lokalizuju lična imena mogli bi da stave pored i neku naznaku kako izgleda ime neke osobe u originalnom izdanju - što nije čest primer bar u knjigama, filmovima …
Kako me od malih nogu uče ovde da je Johnny ustvari Džoni verovatno je to jedan od krivaca zašto danas ne spelujem pravilno lična imena (mislim na neke komplikovanije oblike od Džona). :)
A ovaj vatrobran zvuči simpatično ;)
Не бих ни курзив рекао да користе, осим изузетно. Ма добро, то је више зачкољица: не остављају лична имена у оригиналу, већ у енглеској транскрипцији оригинала. Само се у ИТ сфери због навале англо-имена то не примети много. Ипак, јавља ми се благи осећај апсурда кад видим руско име у хрватском тексту са енглеском транскрипцијом :)
Na osnovu ovoga bih rekla da ne pratimo iste stvari jer sam ja baš nailazila na veliku upotrebu kurziva u pomenute gore svrhe …
Nisam imala prilike da vidim kako izgleda rusko lično ime lokalizovano na engleski način, ako misliš na latinicu tipa Ivan Ivanovič to je sasvim na mestu, koliko znam rusi isto kao i mi imaju i latinično pismo ili možda grešim ? :-)
Kako se tema malo više razvodnjila u drugom smeru,
da se vratim na smisao priče koja se tiče IT knjiga i načina na koji se lokalizuju nekih od pojmova :)
Neki od razloga što mi se ne dopada preterana lokalizacija IT pojmova u knjigama je:
- pogrešno usmeravanje i navikavanje na domaće nazive koji prilikom polaganja ispita za neki sertifikat mogu samo otežati.
Ispiti nisu lokalizovani na naš jezik (kao što su recimo kinezima,špancima …)
Treba li ja ili neko da nauči da je FTP ustvari PPD (Protokol za Prenos Datoteka) ili
SNMP ustvari JPUM (Jednostavan protokol za Upravljanje Mrežom) ili možda WHOIS = KOJE ili Point to Point (veza iz tačeke u tačku) - ne znam onda čemu služe zadnje strane knjige - možda upravo da objasne te pojmove ? :)
- neke od IT knjiga se lokalizuju na ovakav način a da se malo ko izražava ovako usmeno, šta je to onda ? :p
I svi mi i dalje idemo da kupimo ruter a ne usmerivač ili ćemo možda komutator 3 sloja …
Recimo u knjizi sam našla staru naznaku grafitnom olovkom gde piše okvir = frame,
malo mi je to smešna situacija da prevodim sa svog jezika na engleski
- razlog toga je jednostavan nikada o frejmu nisam razmišljala kao da je neki okvir
(mene asocira okvir na ram neke slike/fotografije) … sličan slučaj ko sa ovim sekvojama :-)
- Nametanje bukvalne lokalizacije liči na priču o velikom zidu, šta je sledeće sinhronizacija filmova ?
Ako je lokalizacija proistekla iz toga da bi nam olakšala čitanje/slušanje zašto u nekim situacijama otežava isto?
Otkad smo mi to kao gadljivi na inostrane izraze (Vujaklija) ? Šta je starije kokoška ili jaje ? :)
I sva sreća pa je amazona i povremenih sajmova knjiga :)
[quote]Na osnovu ovoga bih rekla da ne pratimo iste stvari jer sam ja baš nailazila na veliku upotrebu kurziva u pomenute gore svrhe …[/quote]
Стварно ми је чудно ово. Курзив у овом контексту служи да истакне страно порекло речи, и то управо [i]није[/i] оно што Хрвати обично раде. Ако бих игде очекивао такву уштогљеност, онда је то од стране државних установа; нпр. погледај ХРТове вести из света, http://vijesti.hrt.hr/DisplayArticles.aspx?CategoryId=54, нема ни к од курзива.
[quote]Nisam imala prilike da vidim kako izgleda rusko lično ime lokalizovano na engleski način, ako misliš na latinicu tipa Ivan Ivanovič to je sasvim na mestu [...][/quote]
Нисам мислио тако, то је и мени сасвим по вољи. Мислио сам овако: „Chebyshevljev polinom N-tog stupnja“ :)
Практично међутим, ово са руским (те кинеским, арапским, итд.) именима је у ствари повољнија ситуација — лако се разлучи како име стварно звучи. Много је горе кад је оригинални облик из неког језика који користи латиницу, али [i]не на баш исти начин[/i] као енглески. Мој омиљени пример је презиме једног пољског математичара: Kaczmarz. Нити једном нисам чуо макар приближно тачном изговору овде у Швабији :) Ја изгуглао пољски правопис, па сазнао.
[quote]- pogrešno usmeravanje i navikavanje na domaće nazive koji prilikom polaganja ispita za neki sertifikat mogu samo otežati. Ispiti nisu lokalizovani na naš jezik (kao što su recimo kinezima,špancima …)[/quote]
Ово је чест аргумент, али поштено, мени личи на замену теза. Ако се учи енглески језик, онда треба и да се научи довољно за дату сврху, и тачка. Какве везе има са тим матерњи језик? Нису ни нама инжењерима локализоване којекакве књиге, па нас ипак ни најмање не коче два скупа израза, матерњи (који и те како постоји) и енглески. Ако се научи страни језик довољно за неометано академско споразумевање, врло је мали додатан напор научити и стручне изразе на том језику (у ствари обично иде обрнуто, прво стручни изрази, па споразумевање :)
[quote]Treba li ja ili neko da nauči da je FTP ustvari PPD (Protokol za Prenos Datoteka) ili SNMP ustvari JPUM (Jednostavan protokol za Upravljanje Mrežom) ili možda WHOIS = KOJE ili Point to Point (veza iz tačeke u tačku) - ne znam onda čemu služe zadnje strane knjige - možda upravo da objasne te pojmove ? :)[/quote]
Point-to-point = тачка-до-тачке, кратко и очигледно (ал’ знам, смешно :) Скраћенице ја не бих [i]преводио[/i], из простог разлога што ни матерњи говорници најчешће не знају шта значе. Али би их зато [i]пресловљавао[/i] (FTP = ФТП, SNMP = СНМП, WHOIS = ВХОИС), као што се то уосталом већ чини и код нас (NATO = НАТО, UNESCO = УНЕСКО) и на енглеском (КГБ = KGB, ЦАГИ = TsAGI).
[quote]- neke od IT knjiga se lokalizuju na ovakav način a da se malo ko izražava ovako usmeno, šta je to onda ? :p I svi mi i dalje idemo da kupimo ruter a ne usmerivač ili ćemo možda komutator 3 sloja …[/quote]
Ово је врзино коло. Немој да преводиш јер нико тако не прича, мораш искварено да причаш јер нико не преводи разумно :)
[quote]- razlog toga je jednostavan nikada o frejmu nisam razmišljala kao da je neki okvir (mene asocira okvir na ram neke slike/fotografije)… sličan slučaj ko sa ovim sekvojama :-)[/quote]
То је зато што ти матерњи језик није енглески. Енглезе frame асоцира управо на то што и тебе, и шта им фали? Штавише, сви енглески изрази су такви, асоцијација на нешто из обичног живота, покупљено из неке друге гране технике (firewall = противпожарни зид: бродоградња, ваздухопловство), шаљива игра речи (bootstrap = повући се за сопствене пертле). Штавише штавише, и наши изрази су такви у другим гранама технике. Али, о, у рачунарству морају да буду [i]смислени[/i] или ћемо користити енглеске (који су такође нису смислени, мерено истим аршином :)
(За секвоје ми више није јасно зашто могу да ****)
[quote]- Nametanje bukvalne lokalizacije liči na priču o velikom zidu, šta je sledeće sinhronizacija filmova ?[/quote]
Не видим да постоји наметање, чак супротно, мало кога је уопште брига. Колико сам запазио, ствар је много простија: изгледа да чим се неко мало више посвети превођењу, сви ти „уобичајени и нормални“ појмови постају „ружни и смешни“, и обрнуто. Овакав последичан низ је толико утврђен, да, искрено, није ми ни самом јасно зашто :)
Што се тиче филмова, ситуација је нешто другачија. Свако мењање уметничког дела, по дефиницији представља његово оштећење. Зато уметничка дела треба мењати што мање. Роман морамо да оштетимо преводом, јер га другачије не можемо разумети. У филму, не глуми се само покретом и мимиком, већ и гласом, и то треба сачувати кад је већ могуће.
[quote]Ako je lokalizacija proistekla iz toga da bi nam olakšala čitanje/slušanje zašto u nekim situacijama otežava isto?[/quote]
Иако је популарно ово схватање, лично сматрам да локализација није питање [i]олакшања[/i] било чега; говор и комуникација су својствени људима, и сами се ефикасно успостављају кад год нису неким вештачким напором спречени (нпр. формирање пиџин и креолских језика). Посебно наша [i]стручност[/i] неће зависити од тога да ли имамо или немамо преведене [i]стручне[/i] изразе.
Моје мишљење је да локализација проистиче из културно-психолошке атмосфере друштва. Ситуација овде у Немачкој: не можеш на пушкомет да нађеш Швабу који не користи локализовани програм, кад га већ има на располагању. И то не причам о секретарицама, већ о неманима у коралима рачунарских јата (да не кажем БОФХовима :) Једном је један нешто представљао о оптимизацији приступа меморији, и није пропустио да се извини што је програм за анализу приступа (на снимцима на слајдовима) тек делимично локализован (чак и за мене, то је већ била зона сумрака :) Слично сам приметио и за Французе, Шпанце, Талијане, један Финац исто беше у дохвату…
Е сад, премотавамо на нашке, бугарске, румунске, руске, афричке, индијске, итд. колеге. Сви користи или 1) енглеске, нелокализоване програме или 2) немачке (мис’им…)
Можда нема ту никакве корелације, овакав преглед је чиста случајност, и ми који ипак радо користимо домаће и смешне изразе и локализације смо сасвим нормални у западној средини (еј бре, колега са БУ ми се ишчуђавао за локализацију, Швабе ни да трепну). Ако пак некаква корелација постоји, морам да признам да ми не прија ниједан од могућих закључака :)
[quote]Otkad smo mi to kao gadljivi na inostrane izraze (Vujaklija) ? Šta je starije kokoška ili jaje ? :)[/quote]
Прва и очигледна разлика са Вујаклијом је то да се нови изрази користе у свом изворном, неангло кориснику махом нечитком облику (услед енглеског вековима крпљеног срицања). [i]То[/i] никад раније није био случај. Ево баш ти помену горе [i]Стелман[/i]. Ја бих рекао [i]Столмен[/i], на Википедији користе [i]Сталман[/i], тако да, ђаво би га знао: [i]не знамо[/i] како се то име изговара, и чему онда уопште алфабетско писмо? Да смо уместо тога задржали културу пресловљавања, брзо би се овакве глупости испеглале.
Друго, огромна већина израза у Вујаклији је складно увршћена у језичку грађу: придевски и глаголски облици, гласовне промене, сви одговарају српском језику. Док је тренутна мода да се користе чак и енглески граматички облици (нпр. непроменљиви придеви). Нпр. Хрвати ће лепо рећи „интернетски“, док је код нас обавезно непромењено „интернет“, па се онда збуњујемо и да ли ту треба велико или мало слово (треба мало кад је атрибутска употреба, иначе у зависности од контекста).
—
Ето, претерао сам.
Хм, како се овде цитира, задаје курзив, и тако то? :)
Časlave faca si, svaka čast za mini rat i mir ;)
Moraću to da iščitam lagano pa ko zna možda i nešto “pametno” odgovorim :)
A inače ovde ne korisitmo BBcode već XHTML,
recimo
em, strong, blockquote -> za citiranje
itd ..
Ето Лил, Часлав и ово и још штошта објасни, али морам да истакнем: није Стелман, а вероватно и нико не зна ко је, пошто нико од тих бројних читалаца никада неће чути у животу како се зове. Па кад буду ћаскали, један ће помињати Столмана, други Сталмана, а трећи ће навалити са његовим Стелманом. И кад се та три Ричарда споразумеју, неће знати више о чему су причали.
А за секвоје, зар нису оне дрвеће са најдебљим стаблима? Или је просто у питању моје непознавање језика, а стабло је заиста дрво у једнини, а дебло је само дебло. :)
Gospodin RMS je Stolman definitivno - em rec stall postoji u engleskom, em sam imao priliku da cujem izgovor imena… No, dobro, bice 11.03 u BG pa mozete da ga pitate. Sto se tice prevodjenja, mislim da je Kombib najgori - u njihovim se prevodima pojavljuju takve karakondzule od reci da je to neverovatno. Na pamet mi pada knjiga Majstor za Unix (i nije nesto, kupio komsija ;)) gde se kaze nesto tipa: ‘mnozina od Unix je Unices’ i onda se u daljem tekstu to koristi kao legitimni plural reci Unix u srpskom! “Mnogi Unices koriste BSD init skripte…” Jsz! Ni reci da je u pitanju mala igra reci s obzirom da se radi o mogucnosti da engleski koristi originalnu, latinsku mnozinu odredjenih reci koje, jel’da, poticu iz latinskog, itd. Teraj, Mile… Mikro knjiga ide u drugu krajnost, prevodeci sve sto se moze prevesti. Npr. pipe prevode kao cev… mislim, kada treba razmisliti o tome kako glasi originalni termin, onda je prevod los. Ponudi djankeru vodenu lulu, pa ce ti reci da jedes govna (sto nije isto sto i shit ;)). Vise se radi o kalamburu nego o prevodu. Ja ovo iz ugla nekoga kome je engleski profesija, tudja misljenja ne priznajem :D ;)
Sto se tice stabla, ta rec je odavno odomacen prevod za tree kada je naglasak na grananju. Recimo retko kada cete cuti da neko kaze “porodicno drvo” umesto “porodicno stablo”.